Zaljubljen do ušiju, Miro Gavran

Ta ljubav je zaista čudna pojava. Posve mi je izmijenila život i više ništa nije kao prije. Kad me Oliver pozove u kino gledati borilački film, ja kažem: “Neću, hvala“. Eto, dotud je došlo da mi više ni borilački filmovi ne znače ništa. Kad me Pavo pozove na košarkašku utakmicu, ja opet kažem: “Neću, hvala“. Jednostavno, više me ne veseli ništa što me je nekada veselilo i više mi ništa nije važno od onoga što mi je nekada bilo najvažnije. Toliko je ta ljubav opasna i nezgodna da bih bio stoput sretniji da se nikada nisam zaljubio i postao njen rob. Svakog jutra, čim se probudim, ja počnem misliti na Lanu, i onda cijeli dan, ma što radio, mislim samo na nju. Sve dok ne zaspim. Zar to nije grozno? Počinjem zavidjeti onima koji nisu zaljubljeni, koji žive normalnim životom.